Znacaj pravilne tehnike izvodjenja pokreta

Ljudsko telo je veoma adaptabilan sistem. S tim u vezi neprestano teži da pokrete i kretnje izvodi što ekonomičnije, odnosno sa minimalnom potrošnjom energije. To je izuzetna osobina našeg organizma koja uz sposobnost da se smanjena funkcija jednog mišića ili mišićne grupe nadomesti pojačanim radom druge omogućava da se trenutno radna sposobnost ne smanjuje.

Problem je kada duži vremenski period jedna mišićna grupa radi pojačano kako bi nadomestila deficit u snazi druge. U početku to ne predstavlja veliki problem jer se telo adaptira, ali vremenom jedna grupa mišića postaje suviše napeta i istrošena, dok je druga slaba. Nakon određenog perioda disbalans ove vrste vodi u povredu. Primer za ovakvu situaciju je slaba aktivacija i nizak nivo snage glutealnih mišića, što za posledicu ima pojačan rad exstenzora kičmenog stuba. U ovom slučaju čak se menja i mehanika kretanja jer se pokreti ne vrše u zglobu kuka što bi trebali da rade gluteusi, već u lumbalnom delu kičme aktivnošću extenzora kičme. Narušavanjem stabilnosti donjeg dela kičme oštećuju se međupršljenski diskusi i ligamenti koji pružaju stabilnost u sagitalnoj ravni.

Uspostavljanje ravnotežnog položaja: (A) kontrakcijom glutealnih mišića, (B) kontrakcijom extenzora kičme

Rešenje problema ove vrste ne podrazumeva samo jačanje mišića čiji se nedostatci nadomešćuju pojačanim radom drugih. Svakako da je rad na razvoju snage neophodan da bi se ponovo uspostavila ravnoteža, ali to nije dovoljno.

Zašto?

Organizam se adaptirao na pređašnje stanje koje je u jednom periodu bilo ekonomičnije i bez obzira na novo uspostavljenu ravnotežu u stepenu ispoljavanja snage motorički obrazac se ponavlja. Razvoj snage mišića koji su bili slabi ne znači automatski promenu načina izvođenja pokreta. Mozak je vremenom izgradio motorne puteve adaptirajući se na pređašnje stanje, pa se na novonastali način kretanja ne može prilagoditi momentalno. Obzirom na to neophodno je kontinuirano ukazivati na pravilnu tehniku izvođenja uz jačanje problematičnih mišića. Kao posledicu to će imati obnovljene motorne puteve u mozgu i uspostavljanje nove kretne strukture. U anglo-saksonskoj literaturi termini za ovakve procese u motornom učenju se zovu Neuromuscular reeducation ili Motor control training.

Proces reedukacije i jačanja mišića bi trebali da se odvijaju paralelno, sa napomenom sa će prirast u nivou snage biti mnogo brži nego sposobnost za usvajanje novih kretnih obrazaca. Zato je potrebno strpljenje i veliki broj pravilno izvedenih ponavljanja.

Ne opraštajte tehničke greške i dobro analizirajte kretanje svojih vežbača/sportista.

Bojan