Category Archives: Sport

Prica o kralju trenera i konju

ŽOZE MURINJO je svakako jedan od najboljih fudbalskih trenera svih vremena. Možda baš i najbolji i to zbog sledeće izjave:

NISAM ZNAO DA AKO ŽELIŠ BITI JAHAČ, PRE TOGA MORAŠ BITI KONJ.

GENIJALNO!!!

Genije

Ovo je definitivno najbolji odgovor koji sam ikada čuo, na pitanje o tome koliko je bitno biti vrhunski igrač pre početka bavljenja trenerskim poslom. Murinjo je ovaj odgovor dao na konstataciju Siniše Mihajlovića, koji kaže „Murinjo ne može biti dobar trener, jer nije bio fudbaler”. Toliko o poštovanju trenerske struke. Reči koje su izrečene od strane SELEKTORA SRPSKE FUDBALSKE REPREZENTACIJE. Selektor je svakako bio konj….

Srećom pa postoje i neke visokoškolske ustanove koje školuju kadrove za obavljenje funkcije trenera u sportu. U suprotnom, sport u Srbiji bi bio jedan veeeeeeeeeliki haotični hipodrom.

Bojan

Aktivna ili pasivna pauza

Dužina pauze između serija jedne iste vežbe najčešće zavisi od stepena aktivacije centralnog nervnog sistema (CNS) u izvođenju pokreta. S tim u vezi kada se radi na razvoju maksimalne snage primenom velikih opterećenja pauza bi trebala biti duga, da bi se odmorila mišićna vlakana i još bitnije moto-neuroni koji su iscrpljeni jer je pražnjenje bilo veliko usled velikih zahteva da bi se opterećenje savladalo. Takođe, kada se izvode maksimalno brzi pokreti pražnjenje moto-neurona je veliko i pauza treba da bude duga. Za razliku od pomenutih primera kada se trenira sa ciljem razvoja izdržljivosti u snazi ili povećanja mišićne mase pauze bi trebale biti kratke.

Produžena pauza ima za cilj prvenstveno odmor CNS jer je više vremena potrebno za resintezu neurotransmitera koji omogućavaju pražnjenje moto-neurona nego za resintezu energenata u mišiću da bi se rad ponovo obavljao.

Prilikom izvođenja vežbi koje se izvode sa maksimalnim ili submaksimalnim opterećenjima i brzinama preporučena dužina pauze je 3 do 5 minuta. Sa praktičnog aspekta postavlja se pitanje, može li se ovo vreme iskoristiti kako bi se postigli još neki trenažni ciljevi?

U periodu između dve serije veoma uspešno se može raditi na razvoju mobilnosti zglobova, aktivaciji određenih mišićnih grupa ili pak pasivnom istezanju mišića. Pored toga neophodno je uzeti u obzir nekoliko principa:

  • Vežbe moraju biti malog intenziteta,
  • Preporučljivo je ne zamaraju mišićne grupe koje su najaktivnije tokom osnovne vežbe,
  • Pasivno istezanje nije uvek preporučljivo raditi u glavnom delu treninga…

Na ovaj način bez produžavanja trajanja treninga moguće je efikasno popuniti pauze između serija i u velikoj meri uticati na otklanjanje posturalnih deformiteta, smanjenju asimetrije leve i desne strane tela i još mnogo drugih ciljeva. Tako se prilikom pravljenja programa rada osnovna vežba obeležava sa A1 a pomoćna vežba sa A2 i one se naizmenično izvode.

A1 – OSNOVNA VEŽBA

A2 – POMOĆNA VEŽBA (vežba koja se radi u pauzi)

Broj serija pomožne vežbe može biti manji nego osnovne (npr. 6 serija osnovne vežbe, a 5 serija pomoćne) tako da se sa završetkom rada na poslednjoj seriji osnovne prelazi i na sledeći set vežbi.

Vrlo je praktično i efikasno…. Probajte….

Bojan….

Periodizacija trenaznog procesa.. Sta je to?

Predlažem da pročitate sjajan članak čiji je autor Mladen Jovanović o odnosu trenara u kolektivnim sportovima prema treningu snage. Neverovatno je u kojoj meri su u svetu sporta i dalje aktuelne predrasude o treningu sa tegovima, u bilo kojem kontekstu.

Oštrenje testere – Sharpening the Saw

Periodizacijom trenažnog procesa se na ozbiljan način bavi izuzetno mali broj trenera. Veliki je broj onih koji nažalost ne uspevaju da shvate širu sliku i jasno pozicioniraju trening snage u trenažnom procesu sportista sa kojima rade.

Bojan

KOJI SPORT BI ZELELI DA TRENIRA VASE DETE?

Uspeh u sportu zavisi od različitih faktora. Faktori se međusobno razlikuju od vrste sporta odnosno dominantnih kretnih struktura u datoj sportskoj grani. Pored toga u nekom sportu je telesna visina važan faktor uspešnosti, dok je u drugom sposobnost za brzo donošenje odluka. U skladu sa tim evidentne su razlike u morfološkim i motoričkim sposobnostima najuspešnijih sportista.

Dobro je poznato kako pojedini roditelji preozbiljno shvataju učešće u sportskim aktivnostima svoje dece. Mnogi od njih pod izgovorom kako žele da im deca kontinuirano napreduju i pobeđuju, povećavaju psihološki pritisak tokom takmičenja od neslućenih granica, što može imati dalekosežne posledice. Primeri iz svih sportskih disciplina potvrđuju da je ne tako mali broj roditelja koji sportske uspehe svoje dece poistovećuju sa svojim uspesima, te od njih možete čuti izjave kao što su: „Baš smo dobro igrali“, „Moramo da popravimo igru u odbrani“ ili pak „Igrali smo nemotivisano i sporo“…. Ovakve izjave naslućuju na dublje porodične probleme, čijim tretmanom bi trebalo da se bave i sportski psiholozi. Mali je broj onih koji uspevaju da dostignu nacionalni ili međunarodni nivo takmičenja, a oni koji su uspeli izgledaju ovako…

izgled sportista

Na fotografijama iznad ste mogli da vidite kako izgledaju neki od najboljih sportista na svetu, koliko se međusobno razlikuju i na osnovu toga predpostaviti kako bi izgledalo vaše dete ukoliko se opredeli za neki od sportova koji su dati kao primer.

Autori fotografija su Howard Schartz and Beverly Ornstein. Više o izuzetnim fotografima na sajtu: www.howardschatz.com

Dobro razmislite pre nego što povedete dete na prvi trening! Koji će sport trenirati? Ko je trener? I kakav je vaš uticaj u trouglu DETE – TRENER – RODITELJ?

Bojan