NEOBJASNJIVO I NELOGICNO

Anatomska struktura zglobova određuje u kojoj meri će biti pokretni. Joint by joint pristup treningu nalaže da zglobovi kao što su koleno, lakat, zglobovi između pršljenova u lumbalnom (trbušnom) i cervikalnom (vratnom) delu kičmenog stuba treba da budu što stabilniji. Njihova potreba za stabilnošću ogleda se u građi tetivno – ligamentoznog sistema koji okružuje zglobove, što za posledicu ima male amplitude pokreta (ne u svim ravnima).

U odnosu na prethodno rečeno neshvatljivo je ZAŠTO JE NEIZOSTAVNI DEO ZAGREVANJA REKREATIVNIH VEŽBAČA (UKOLIKO GA UOPŠTE SPROVODE) KRUŽENJE U ZGLOBU KOLENA, LAKTA, VRATA I LUMBALNOG DELA KIČME????

Pretpostavljam da prosečan vežbač nije upoznat sa principima koji su osnov Joint by joint pristupa treningu, ali zašto onda ne rade kruženja sa ciljem povećanja amplitude pokreta u zglobovima koji bi trebalo da budu mobilni, kao što su skočni zglob, kuk, torakalni (grudni) deo kičme, rame i zglobovi ručja?

Neobjašnjivo mi je kako se baš koleno, lakat i vrat zagrevaju na taj način čime im se narušava stabilnost, dok su mobilni zglobovi zapostavljeni odnosno ne radi se na tome da njihova pokretljivost bude veća.

Zagrevanjem na ovaj način nanosi se šteta lokomotornom aparatu i uvodno – pripremni deo treninga gubi svoj smisao.

Pomozite da razumem!

Bojan

Periodizacija trenaznog procesa.. Sta je to?

Predlažem da pročitate sjajan članak čiji je autor Mladen Jovanović o odnosu trenara u kolektivnim sportovima prema treningu snage. Neverovatno je u kojoj meri su u svetu sporta i dalje aktuelne predrasude o treningu sa tegovima, u bilo kojem kontekstu.

Oštrenje testere – Sharpening the Saw

Periodizacijom trenažnog procesa se na ozbiljan način bavi izuzetno mali broj trenera. Veliki je broj onih koji nažalost ne uspevaju da shvate širu sliku i jasno pozicioniraju trening snage u trenažnom procesu sportista sa kojima rade.

Bojan

AKTIVACIJA GLUTEUSA

Dobro je poznato da je sposobnost aktivacije i generisanja sile glutealnih mišića u uskoj vezi sa funkcionalnošću lumbalnog dela kičmenog stuba. Tačnije, narušenom funkcijom gluteusa smanjuju se amplitude pokreta u zglobu kuka, a eksponencijalno povećava mobilnost u donjem delu kičme, što je glavni preduslov za nastanak bolova u pomenutom predelu. Važnost adekvatne funkcije gluteusa ogleda se u tome što oni vrše funkcije u sve tri ravni:

–       sagitalna ravan – extenzija kuka,

–       frontalna ravan – abdukcija kuka i

–       transverzalna ravan – spoljašnja rotacija kuka.

Od izuzetne važnosti, posebno u rehabilitaciji osoba sa bolovima ili povredama donjeg dela kičme je razgraničiti izvođenje pokreta u zglobu kuka sa izvođenjem pokreta u lumbalnom delu kičmenog stuba.

U istraživanju rađenom u „Madonna“ Rehabilitacionoj bolnici u Linkolnu (Nebraska, SAD) dobijeni su rezultati koji potkrepljuju tvrdnje koje sam izneo u postu pod nazivom – Uticaj vežbanja na kardio trenažerima na poziciju karlice.

Nivo aktivacije gluteus maximusa tokom vežbanja na različitim trenažerima – tredmil (trčanje), eliptični trenažer, tredmil (hodanje), steper i horizontalni bicikl

Iz prikazanih rezultata se može videti da je stepen aktivacije glutealnih mišića vežbanjem na kardio trenažerima izuzetno nizak. Evidentna je velika razlika u odnosu na vežbe koje se izvode težinom spostvenog tela, dok dodatno spoljne opterećenje još pojačava nivo aktivacije (podaci preuzeti sa sajta www.bretcontreras.com):

–       glute bridge – 50.6

–       reverse lunge – 85.1

–       hip thrust – 85.5

–       reverse hyper – 134.0

–       bird dog exercise – 215.0

Vezbe za gluteuse


Zaključak je da vam vežbanje na kardio trenažerima neće omogućiti da izgledata kao na slici ispod. U funkciji redukcije telesne mase možda i hoće, ali ukoliko želite da imate zdravu i funkcionalnu kičmu i jake i lepo oblikovane gluteuse neophodno je primenjivati vežbe snage. Vežbe je potrebno izvoditi tehnički pravilno jer je adekvatno angažovanje gluteusa moguće samo i samo izvođenjem pokreta u zglobu kuka, a ne pokretima u lumbalnom delu kičme. Razlika je velika.

Bojan

KOJI SPORT BI ZELELI DA TRENIRA VASE DETE?

Uspeh u sportu zavisi od različitih faktora. Faktori se međusobno razlikuju od vrste sporta odnosno dominantnih kretnih struktura u datoj sportskoj grani. Pored toga u nekom sportu je telesna visina važan faktor uspešnosti, dok je u drugom sposobnost za brzo donošenje odluka. U skladu sa tim evidentne su razlike u morfološkim i motoričkim sposobnostima najuspešnijih sportista.

Dobro je poznato kako pojedini roditelji preozbiljno shvataju učešće u sportskim aktivnostima svoje dece. Mnogi od njih pod izgovorom kako žele da im deca kontinuirano napreduju i pobeđuju, povećavaju psihološki pritisak tokom takmičenja od neslućenih granica, što može imati dalekosežne posledice. Primeri iz svih sportskih disciplina potvrđuju da je ne tako mali broj roditelja koji sportske uspehe svoje dece poistovećuju sa svojim uspesima, te od njih možete čuti izjave kao što su: „Baš smo dobro igrali“, „Moramo da popravimo igru u odbrani“ ili pak „Igrali smo nemotivisano i sporo“…. Ovakve izjave naslućuju na dublje porodične probleme, čijim tretmanom bi trebalo da se bave i sportski psiholozi. Mali je broj onih koji uspevaju da dostignu nacionalni ili međunarodni nivo takmičenja, a oni koji su uspeli izgledaju ovako…

izgled sportista

Na fotografijama iznad ste mogli da vidite kako izgledaju neki od najboljih sportista na svetu, koliko se međusobno razlikuju i na osnovu toga predpostaviti kako bi izgledalo vaše dete ukoliko se opredeli za neki od sportova koji su dati kao primer.

Autori fotografija su Howard Schartz and Beverly Ornstein. Više o izuzetnim fotografima na sajtu: www.howardschatz.com

Dobro razmislite pre nego što povedete dete na prvi trening! Koji će sport trenirati? Ko je trener? I kakav je vaš uticaj u trouglu DETE – TRENER – RODITELJ?

Bojan


Sta doktor kaze o funkciji vase kicme

Stuart McGill je profesor kineziologije i jedan od najcenjenijih stručnjaka u oblasti biomehanike kičmenog stuba. Na osnovu brojnih istraživanja koje je sproveo, potpuno je promenjena percepcija sagledavanja trenažnog procesa sa ciljem rehabilitacije osoba koje pate od bolova u donjem delu leđa.

Jedna od poslednjih knjiga čiji je autor – Ultimate Back Fitness and Performance, umnogome je uticala na uspostavljanje drugačijeg pristupa tretiranju osoba sa narušenom funkcijom kičmenog stuba. Ova oblast istraživanja značajna je jer prema istraživanjima veliki deo svetske populacije (oko 80%) tokom života ima manje ili veće probleme sa bolom u predelu lumbalnog dela kičme.

U videu ispod možete se upoznati sa nekim od osnovnih principa koje primenjuje u radu, kao i značaju mobilnosti kukova u očuvanju zdravlja kičme.

 

Bojan

Specijalista za fizicku pripremu / Strength and Conditioning Coach