KOJI SPORT BI ZELELI DA TRENIRA VASE DETE?

Uspeh u sportu zavisi od različitih faktora. Faktori se međusobno razlikuju od vrste sporta odnosno dominantnih kretnih struktura u datoj sportskoj grani. Pored toga u nekom sportu je telesna visina važan faktor uspešnosti, dok je u drugom sposobnost za brzo donošenje odluka. U skladu sa tim evidentne su razlike u morfološkim i motoričkim sposobnostima najuspešnijih sportista.

Dobro je poznato kako pojedini roditelji preozbiljno shvataju učešće u sportskim aktivnostima svoje dece. Mnogi od njih pod izgovorom kako žele da im deca kontinuirano napreduju i pobeđuju, povećavaju psihološki pritisak tokom takmičenja od neslućenih granica, što može imati dalekosežne posledice. Primeri iz svih sportskih disciplina potvrđuju da je ne tako mali broj roditelja koji sportske uspehe svoje dece poistovećuju sa svojim uspesima, te od njih možete čuti izjave kao što su: „Baš smo dobro igrali“, „Moramo da popravimo igru u odbrani“ ili pak „Igrali smo nemotivisano i sporo“…. Ovakve izjave naslućuju na dublje porodične probleme, čijim tretmanom bi trebalo da se bave i sportski psiholozi. Mali je broj onih koji uspevaju da dostignu nacionalni ili međunarodni nivo takmičenja, a oni koji su uspeli izgledaju ovako…

izgled sportista

Na fotografijama iznad ste mogli da vidite kako izgledaju neki od najboljih sportista na svetu, koliko se međusobno razlikuju i na osnovu toga predpostaviti kako bi izgledalo vaše dete ukoliko se opredeli za neki od sportova koji su dati kao primer.

Autori fotografija su Howard Schartz and Beverly Ornstein. Više o izuzetnim fotografima na sajtu: www.howardschatz.com

Dobro razmislite pre nego što povedete dete na prvi trening! Koji će sport trenirati? Ko je trener? I kakav je vaš uticaj u trouglu DETE – TRENER – RODITELJ?

Bojan


Sta doktor kaze o funkciji vase kicme

Stuart McGill je profesor kineziologije i jedan od najcenjenijih stručnjaka u oblasti biomehanike kičmenog stuba. Na osnovu brojnih istraživanja koje je sproveo, potpuno je promenjena percepcija sagledavanja trenažnog procesa sa ciljem rehabilitacije osoba koje pate od bolova u donjem delu leđa.

Jedna od poslednjih knjiga čiji je autor – Ultimate Back Fitness and Performance, umnogome je uticala na uspostavljanje drugačijeg pristupa tretiranju osoba sa narušenom funkcijom kičmenog stuba. Ova oblast istraživanja značajna je jer prema istraživanjima veliki deo svetske populacije (oko 80%) tokom života ima manje ili veće probleme sa bolom u predelu lumbalnog dela kičme.

U videu ispod možete se upoznati sa nekim od osnovnih principa koje primenjuje u radu, kao i značaju mobilnosti kukova u očuvanju zdravlja kičme.

 

Bojan

Uticaj vezbanja na kardio trenazerima na poziciju karlice

Sve je veći broj osoba kojima je karlica nagnuta unapred pod uglom većim od 55° – muškarci i 60° – žene (sagitalna ravan). To znači da imaju Anterior pelvic tilt (APT). O uzrocima nastanka sam pisao u seriji postova o APT. Na osnovu brojnih istraživanja može se zaključiti da način života početkom 21. veka (sedentarni način) podsiče nastanak pomenutog posturalnog poremećaja u sve većem broju.

Verovali ili ne, vežbanje na gotovo svim kardio trenažerima podstiče nastanak APT ili pak pogoršava postojeće stanje.

Kao što je poznato povećanje ugla pod kojim je pozicionirana karlica posledica je skraćenosti pregibača kuka – iliopsoasa, a time i neaktivnosti i slabosti opružača kuka – glutealnih mišića. U skladu sa tim, sprovođenjem vežbi tokom kojih je iliopsoas skraćen i napet, odnosno glutealni mišići pasivni ili zanemarljivo aktivni podstiče povećanje nagiba karlice, a time i pogoršanje simptoma.

Steper, Bicikl i Eliptični trenažer

Steper

Vežbanjem na steperu nemogće je ostvariti velike amplitude pokreta u zglobu kuka. Na taj način glutealni mišići vrše zanemarljiv rad, tj ostaju slabi kao što su bili ili vremenom usled neaktivnosti postaju slabi. Ukoliko se nakon vežbanja ne sprovode vežbe istezanja pregibača kuka disbanas u funkciji biva sve veći.

Bicikli (klasični i horizontalni)

Tokom treninga na biciklu dve najbitnije mišićne grupe zaslužne za uspostavljanje položaja karlice ostaju upravo u položaju koji je najmanje poželjan. Tačnije, u sedećem položaju glutealni mišići su potpuno neaktivni jer je nadkolenica konstantno u položaju flexije, a iliopsoasu se povećava napetost i smanjuje dužina.

Eliptični trenažeri (skijaško trčanje)

Slično pokretima na steperu, malim amplitudama pokreta se nedovoljno angažuju i flexori i extenzori kuka. Posledica je naravno nemogućnost generisanja dovoljno sile kako bi uticali na uspostavljanje adekvatnog posturalnog statusa.

Tredmil (pokretna traka)

Generalno, najbolji izbor od kardio trenažera mogla bi biti pokretna traka. Vežbanjem na traci opružanje u zglobu kuka se obavlja ne samo do neutralnog položaja, već i kroz preostalih 30°, tokom kojih je gluteus maximus najaktivniji. Takođe, neuporedivo više su angažovana preostala dva glutealna mišića (gluteus medius i gluteus minimus) u stabilizaciji kuka i kolena. Da bi iliopsoas bio dovoljno aktivan potrebno je da pokret pregibanja kuka bude gotovo do 90° (od mogućih 120°). Dok se ujedno iliopsoas isteže kada je nadkolenica u extenziji. Primećujete, to je jedino moguće vežbanjem na trebmilu (u odnosu na druge kardio trenažere).

Najbolji način angažovanja i flexora i extenzora kuka je trčanje. Ali trčanja sa velikim amplitudama pokreta – flexija preko 75° i extenzija preko 20°. Pitanje je koliko mehanika trčanja na tredmilu omogućava uspostavljanje pomenutih amplituda pokreta, a time i očekivani trenažni efekat. S tim u vezi preporuka je: trčanje visokim intenzitetom ili brzo hodanje, ali ne na pokretnoj traci već na čvrstoj podlozi jer je sila reakcije podloge veća.

U suprotnom vežbanje na kardio trenažerima može dovesti do većih problema, nego pozitivnih efekata. Posebno ako se uzme u obzir da su pomenute sprave osnovno trenažno sredstvo ženama koje posećuju fitnes centre. A treba pomenuti, žene su anatomski predisponiranije za nastanak APT.

Bojan

Kada pocnete da vezbate, potrebno je da znate..

Sedentarni način života bez sumnje ima negativan uticaj na funkcionisanje lokomotornog aparata. Ljudsko telo stvoreno je da bi se kretalo, zato dugotrajno sedenje ili ležanje dovodi do posturalnih poremećaja.

Tony Gentilcore i Jimmy Smith, izuzetni stručnjaci u oblasti fizičke pripreme, napisali su odličan članak o smernicama za sprovođenje treninga kao i savetima za poboljšanje posturalnog statusa primenjivim kako u teretani tako i van nje.

(De)-Constructing Computer Guy (part 1 i part 2)

Čitanje članka može biti otrežnjujuće sa stanovišta ŽELJA i POTREBA prosečnog vežbača u cilju postizanja maksimalnih trenažnih efekata i formiranja kvalitetnih navika.

Bojan

NA VRHOVIMA PRSTIJU

Svi vi koji ste se bavili ili se i dalje bavite sportom, od trenera ste verovatno savetovani: „Osloni se na prednji deo stopala“ ili pak „Oslonac treba da je na prstima“.

Da li ste sigurni da će vaše kretanje biti brže i efikasnije?

NEĆE!

Kada težinu tela prenesete napred i podignete pete menja se ugao u sledećim zglobovima:

  • skočni zglob – smanjuje se amplituda pokreta dorzalne flexije,
  • koleno – povećana flexija,
  • kuk – smanjena flexija i
  • lumbalni deo kičme – povećana flexija.

Usled pomenutih promena u zglobovima menja se funkcionisanje mišića. Mišići zadnje lože buta i gluteusi značajno smanjuju svoju funkciju. Time je ukupna sila koju generišu svi opružači nogu znatno manja. Posledica smanjene aktivnosti pomenutih mišića i neiskorišćene elastične energije tetiva je sporije kretanje.

Gluteusi (gluteus maximus, medius i minimus) su mišićna grupa koja može da generiše visok nivo sile. Dok su mišići zadnje lože buta (biceps femoris, semitendinosus i semimembranosus) anatomski građeni da svojom funkcijom u izometrijoskom (statičkom) režimu rada prenose sile od kukova ka stopalu.

Disbalans u produkciji sile ove dve mišićne grupe dodatno angažuje quadriceps femoris. Tačnije, on postaje prenapet jer kostantno sa dodatnim naporom vrši svoje funkcije – extenziju i stabilizaciju kolena.

Najčešće posledice ovakvog stanja su bolovi u kolenu (posebno u prednjem delu) zbog suvišne aktivnosti quadricepsa. Takođe i bolovi u donjem delu leđa, obzirom da je lumbalni deo kičme u flexiranom položaju duže vreme.

Neuporedivo bolji motorički obrazac bio bi oslanjanje na središnji deo stopala, pri čemu pete blago dodiruju podlogu. Ukoliko ovakav način kretanja nije uspostavljen, potrebno ga je trenirati. Pored toga neophodno je dobro pozicionirati i preostale segmente tela: potkolenice vertikalne, kukovi unazad, kičma neutralna, grudni koš napred.

Uspostavljanjem dobrog položaja tela kičma je u neutralnom položaju, stabilizovana od strane mišića koji je okružuju, a flexori i extenzori nogu adekvatno vrše svoje funkcije. Posledica je ekonomično i brzo kretanje u skladu sa ciljevima trenažnog procesa i neuporedivo manjom bojazni od povreda.

Trenirajte pametno, krećite se pametno.

Bojan

Specijalista za fizicku pripremu / Strength and Conditioning Coach