Tag Archives: ligamenti

Polozaj stopala prilikom doskoka

Povrede kolena su veoma česte u sportu. Najčešće se dešavaju kada se naruši stabilnost zgloba. Stabilnost kolenu pružaju pasivni i aktivni stabilizatori kolena. Pasivni su ligamenti, meniskusi i zglobna čaura, dok su aktivni mišići koji se pripajaju oko kolena i mišići koji vrše pokrete u zglobu kuka. Usled slabosti mišića da se pravovremeno i dovoljno jako uključe u stabilizaciju zgloba ligamenti bivaju preopterećeni i kao posledica toga povređeni.

Jedan od faktora zbog kojih mišići nisu u mogućnosti da ispolje silu dovoljnu kako bi zaštitili zglob je i položaj stopala, posebno prilikom doskoka. Tokom faze doskoka potrebno je da mišići i ređe ligamenti apsorbuju silu reakcije podloge. To je moguće samo ako je stopalo celom površinom spušteno na podlogu. Svakako da prvi kontakt sa podlogom treba da bude u području prednjeg dela stopala, a tek se onda spušta peta.

Potpuno spuštanje stopala na podlogu omogućava dobru bazu za kontrakciju mišića nogu. Osloncem na unutrašnji (pronacija) i prednji deo stopala pojačava se aktivnost kvadricepsa, dok osloncem na spoljašnji deo (supinacija) i petu dominaciju imaju gluteusi i mišići zadnje lože. Sinhronizovana kontrakcija svih mišića nogu moguća je samo ako je stopalo potpuno oslonjeno, u suprotnom povećana je aktivnost jedne a smanjena aktivnost druge grupe mišića. Zato je pravilan polozaj stopala izuzetno bitan kao preduslov izbalansiranoj mehanici rada mišića koji treba da zaštite zglobove i naravno učine kretanje efikasnim i ekonomičnim.

Bojan

Prednji ukrsteni ligamenti kolena: MEHANIZMI POVREDE

Povreda prednjih ukrštenih ligamenata je česta u mnogim sportovima. Bezbroj je primera da sportisti nakom ponovljene povrede ovih ligamenata iste noge završavaju profesionalnu karijeru. Sportski klubovi gube mnogo novca jer im se sportisti povređuju, a istraživanja pokazuju da se procenat sportista koji su povređivali prednje ukrštene ligamente kolena ne smanjuje iako se medicina i tehnologija sportskog treninga neprestano razvijaju.

Tema kojom se bavim u ovom postu ujedno je nastavak priče koju sam obrađivao u prethodnom postu – Funkcije mišića zadnje lože buta. U objašnjenju mehanizma povreda pomoćiće mi video čiji je autor Bret Contreras. Bret je stručnjak u oblasti razvoja sile i snage sportista i rekreativnih vežbača, sa specijalizacijom na jačanju glutealnih mišića.

Kao što možete videti najčešći uzrok povrede prednjih ukrštenih ligamenata je neravnoteža u produkciji sile koju generišu mišići zadnje lože buta i kvadricepsa. Ove dve mišićne grupe vrše pokrete u zglobu kolena: kvadriceps – extenzija, a mišići zadnje lože buta – flexija. Pravac delovanja sila koje generišu mišići zadnje lože buta ima isti smer kao i pružanje prednjih ukrštenih ligamenata kolena, što znači da im je funkcija ista – SPREČAVANJE KLIŽENJA DONJEG DELA KOSTI NATKOLENICE UNAZAD. Obzirom da je pravac delovanja sila koje generiše kvadriceps suprotan, njegovom nestazmerno većom aktivnošću se podstiče pomenuti pokret.

Ukoliko mišići zadnje lože buta nisu sposobni da generišu dovoljno sile i suprostave se delovanju kvadricepsa i sile zemljine teže, opterećenje na pomenutim ligamentima se povećava. Ako ne uspeju da izdrže pritisak natkolenica klizi unazad i ligamenti se kidaju.

Pored svega pomenutog anatomski oblik zgloba kolena je takav da pri kompresivnom dejstvu sila na koleno, kost natkolenice ima tendenciju da klizi unazad u odnosu na gornji okrajak kosti potkolenice. Iz toga se može zaključiti da su situacije u kojima su prednji ukršteni ligamenti dodatno opterećeni faza doskoka.

Ako se svemu pomenutom doda da su mišići zadnje lože buta jači extenzori kuka nego flexori kolena. Jasno je na šta sve treba obratiti pažnju u treningu sportista, a posebno onih koji su imali identičnu ili sličnu povredu.

Bojan