Tag Archives: sportisti

Zasto sportisti sa bolom u ledjima imaju slabo razgibane kukove

sportista_sa_bolom_u_ledjima

Za dobro trenirane sportiste se ne može reći da su slabi ali i oni često imaju problem sa bolom u donjem delu leđa. Obzirom da deficit u snazi nije uzrok problema kao što je kod osoba koje ne treniraju, potrebno je dobro sagledati kako se kreću i kakve vrste pokreta izvode tokom treninga i takmičenja. Sportisti koji najčešće imaju bolove u predelu leđa su oni koji koji u strukturi kretnji sportova kojim se bave imaju dosta rotacija. U tu grupu sportova spadaju tenis, golf, bejzbol, hokej, pa čak i rukomet i vaterpolo jer je šut na gol nemoguć ukoliko se ne izvode rotacije i u fazi zamaha i fazi izbačaja.

forhend_rotacija

Da li su rotacije kičme uzročnik bola? Jesu… ali to ne znači da rotacije nije potrebno ili bezbedno izvoditi i trenirati. Pitanje je samo u kojim delovima tela je efikasno i svrsishodno rotirati segmente tela. Grudni (torakalni) deo kičmenog stuba može da se rotira do 70°, lumbalni deo kičme 13°, a amplitude pokreta unutrašnje i spoljašnje rotacije kukova su po 30-50° što je ukupno oko 90° rotacije u kukovima.

rotacija_kicme

Kada se uzmu u obzir ukupne amplitude pokreta u svakom od delova tela jasno je da je rotacije potrebno izvoditi u grudnom delu kičme i kukovima, tj lumbalni deo kičme treba da ostane stabilan. To takođe znači da mišići trupa treba da stabilizuju donji deo kičmenog stuba jer rotacije velikih amplituda u tom delu tela nisu poželjne. S druge strane, u zglobu kuka i gornjem delu kičme gde postoji veliki opseg pokreta rotacije su poželjne i dobre. PROBLEM NASTAJE KADA SE ROTACIJE VRŠE NA POGREŠNOM MESTU. Ako se rotacije velikih amplituda izvode u lumbalnom delu kičme povređuju se pršljenovi i duboki mišići leđa koji se pružaju paralelno duž kičmenog stuba. Zato je osnovna funkcija trupa i mišića koji ga čine, transfer sila od kukova na gore ka ramenima i od ramena dole ka kukovima. Stabilnost Da, rotacije NE.

nije_pozeljno_rotirati_lumbalni_deo_kicme

Kukovi i grudni deo kičme treba da budu mobilni, što potvrđuju velike amplitude pokreta koje mogu da se izvode u tim regijama. Zato rotacije treba izvoditi upravo u ovim zglobovima. Oko njih su velike mišićne grupe koje su sposobne da generišu veliku silu za vršenje pokreta u različitim pravcima. Donji deo kičme okružuju mišići stabilizatori i neophodno je da se oni suprostavljaju pokretima, a ne generišu pokrete. Pri pokretima bacanja ili udaraca u golfu, neophodno je rotirati ramena, stabilizovati trup i rotirati kukove.

rotacija_gornjeg_dela_kicme_i_kukova

Ako se rotacije rade u lumbalnom delu kičme narušava se stabilnost tog dela i telo mora negde duž kinetičkog lanca da obezbedi stabilnu bazu. Upravo su kukovi mesto gde se kompenzatorno smanjuju amplitude pokreta (posebno spoljašnje rotacije) zarad uspostavljanja stabilnog oslonca. Smanjena amplituda pokreta kukova najčešće je praćena i asimetrijom između leve i desne noge, jer se rotacije nikada ne vrše podjednako na levu i desnu stranu. Dešnjacima je leva noga oslonac a levorukima desna noga, pa se opseg pokreta spoljašnje rotacije smanjuje upravo na nozi koja pruža oslonac i oko koje se rotira celo telo.

rotacije_u_zglobu_kuka

Izvodjenjem složenih pokreta u sportu nemoguće je razdvojiti pokrete u gore pominjanim delovima tela. I to naravno nije ni potrebno. Rotacije u lumbalnom delu kičme su neophodne da bi se telo kretalo u različitim smerovima, ali su problem krajnje amplitude kada se oštećuju lumbalni pršljenovi i nervi koji polaze sa njihovih bočnih strana. A to upravo stvara bol koji se oseća u donjem delu leđa. Ako su zglobovi iznad i ispod anatomski pogodniji za pokrete većih amplituda baš tu treba izvoditi rotacije.

Kod sportista koji vrše pokrete rotacija u lumbalnom delu, mišići oko zgloba kuka preuzimaju stabilizacionu funkciju što im nije glavna uloga i pokretiljvost kuka se smanjuje. Ovaj adaptacioni mehanizam organizma objašnjava se potrebom da se obezbedi stablinost za prenos sila duž kinetičkog lanca pa ako se dovoljan nivo stabilnosti ne može obezbediti u jednom delu tela može i mora u drugom.

Osnovni zadatak kod sportista koji imaju pomenuti problem je naučiti ih tehnički pravilnom izvođenju pokreta. To nije zadatak samo glavnog trenera već i trenera za fizičku pripremu jer učenje tehnike u ovom slučaju nije samo zadovoljiti kretne strukture određenog sporta već uključivati samo određene mišiće u određeno vreme. Posebno problematična regija tela su mišići rotatori kuka, odnosno njihova aktivacija. Pokrete spoljašnje i unutrašnje rotacije kuka vrši veliki broj mišića, između ostalog i sva tri glutealna mišića. Ako ste čitali moje prethodne postove upoznati ste sa značajem glutealne regije u izvođenju pokreta celog tela i problema sa njihovom aktivacijom.

Zadatak broj dva je trenirati mišiće trupa kao stabilizatore da bi se suprostavili pokretima rotacije i da bi zaštitili kičmeni stub od povreda.

Mišići trupa

Mišići trupa

Da bi trener naučio sportistu finu koordinaciju pokreta mora dobro da poznaje motornu kontrolu, a da bi kod sportiste treningom ojačao mišiće trupa u funkciji stabilizatora mora da zna anatomiju i tehnologiju sportskog treninga…. Kako mnogo treba da bi sportista ostvario svoj pun potencijal, a kako je malo potrebno da se sve uruši.

Bojan