Tag Archives: trenazna opterecenja

Treba li nositi pojas tokom vezbanja

Treba_li_nositi_pojas_tokom_vezbanja

Široki pojas koji se nosi oko struka tokom vežbanja ima funkciju da pomogne mišićima trupa u održavanju intra-abdominalnog pritiska (pritiska unutar trbušne duplje).

pojas_smart_movement

Kada pritisak unutar trbušne duplje poraste toliko da je potrebna pomoć pojasa? Samo pri izvođenju višezglobnih, kompleksnih vežbi sa maksimalnim opterećenjem. Maksimalno opterećenje podrazumeva izvođenje jednog ili dva ponavljanja sa maksimalnim opterećenjem. A vežbe pri kojima se intra-abdominalni pritisak znatno povećava, čime se stvaraju uslovi za prenos sila od ramenima ka kukovim i u obrnutom smeru su samo čučanj i mrtvo dizanje.

squats_and_deadlift

Čučanj i mrtvo dizanje

Tokom izvođenja ove dve vežbe opterećenje kičmenog stuba je veliko i stvaranjem velikog pritiska u trbušnoj duplji telo ujedno štiti kičmu. Ostale kompleksne, višezglobne vežbe ili nije moguće raditi sa maksimalnim opterećenjem ili ne opterećuju kičmeni stub u tolikoj meri. Te je zato mišiće trupa potrebno trenirati da svojom statičkom (izometrijskom) kontrakcijom odezbeđuju održavanje visokog nivoa intra-abdominalnog pritiska, i na taj način zaštite kičmu.

Stoga nema potrebe nosti pojas kada se rade vežbe u jednom zglobu i/ili angažuju male mišićne grupe, već samo kada se u pokret uključuju mišići gotovo celog tela. U svim drugim slučajevima mišići trupa treba da budu jaki i utrenirani da izdrže pritisak i obezbede transfer sila.

Renomirani biomehaničar Stuart McGill u svom radu iz 1993. navodi sledeće:

  • Osobe koje nisu imale bolove u leđima, nemaju benefite od nošenja pojasa,
  • Nošenje pojasa daje pogrešnu percepciju da može da se podigne veće opterećenje od realnog, što povećava rizik od nastanka povrede,
  • Nošenje pojasa povećava intra-abdominalni, ali i krvni pritisak,
  • Pojas može da promeni tehniku izvođenja pokreta, kod nekoga pozitivno, a kod nekoga negativno.

powerlifter_samat_movement

Na osnovu gore navedenog pojas je preporučljivo nositi samo u određenim okolnostima. I to opravdava nošenje pojasa na takmičenjima u powerlifting-u, ali je potpuno besmisleno da pojas nose rekreativni vežbači dok rade npr. sedeći rameni potisak ili neku drugu vežbu pri kojoj se ni mišići trupa ne angažuju u punom kapacitetu, pa je zato korišćenje pojasa u tim slučajevima pogrešno.

Bojan

Da li je trener glavni krivac za povrede sportista?

trener_je_kriv_za_povrede_igraca

Uzroci povreda u sportu su mnogobrojni. Najčešće ne postoji samo jedan razlog za nastanak povrede, već je to zajednički zbir nepovoljnih faktora koji se manifestuju tokom određenog vremenskog perioda. Razlog za nastanak povrede može biti manjak motivacije sportiste kao posledica vantrenažnih faktora npr: neisplaćene premije, porodični problemi, promena mesta stanovanja itd. U tom slučaju manje motivisan sportista koji se takmiči ili trenira sa maksimalno motivisanim protivnikom rizikuje nastanak povrede jer je koncentracija na nižem nivou od neophodne.

Kada se u jednoj ekipi nekoliko igrača povredi u kratkom vremenskom periodu sigurno postoji problem u organizaciji treninga, a ukoliko igrači imaju slične vrste povreda jasno je da se prave očigledni propusti u određivanju opterećenja u treningu.

Takva situacija je upravo u košarkaškom klubu Partizan.

povreda_bertans

Duško Vujošević je odličan trener i to je dokazao mnogo puta, ali u situaciji u kojoj se nalazi trenutno mora da snosi potpunu odgovornost za zdravstveno stanje ekipe. Takođe, on je birao stručni štab koji se zajedno sa njih bavi fizičkom pripremljenošću igrača. Interesantno je napomenuti da su igrači Partizana i u prethodnim sezonama imali sličan broj utakmica i učestvovali u nekoliko takmičenja istovremeno, ali nikada igrači nisu bili ovoliko povređeni.

Krenimo od analize povreda. Tri košarkaša Partizana su povredili prednje ukrštene ligamente kolena u periodu od 6 meseci. Glavni razlog povrede ovog tipa je veliko trenažno opterećenje, pre svega veliki obim rada. Manjak kvalitetnih i talentovanih igrača se ne može uvek nadoknaditi velikim brojem treninga, ovo je potvrda toga. Ne želim da sumnjam u visok nivo fizičke pripremljenosti igrača što je drugi razlog povrede prednjih ukrštenih ligamanata kolena, te se može zaključiti da su trenažna opterećenja kojima su bili izloženi igrači na granici adaprabilnih mahanizama ljudskog tela, na koja u jednom trenutku nisu mogli da se adaptiraju i došlo je do povrede.

povrede_igraca_partizana

Određivanjem trenažnih opterećenja se ne bavi samo glavni trener već ceo stručni štab na čelu sa njim, koji donosi konačne odluke. Kao što sam napomenuo igrači se prethodnih sezona nisu povređivali u ovoj meri kao ove sezone iako je trener gotovo svih sezona bio Duško Vujošević. Ali menjali su se kondicioni treneri. Kada glavni trener insistira na velikom obimu rada kondicioni trener mora da se prilagođava svoj deo posla tom režimu i na vreme prepozna objektivne znake premora i pretreniranosti kod pojedinih igrača, kako nebi došlo do povreda i velikih oscilacija u sportskoj formi. Ukoliko se trening ne prilagođava nivou treniranosti igrača koji trpe najveća trenažno – takmičarska opterećenja rizik od povrede se povećava.

Očigledno stručni štab na čelu sa glavni trenerom ne prepoznaju objektivne znake zamora kod igrača i ne koriguju trenažna opterećenja na vreme. Prethodnih godina to su radili gotovo odlično i broj povređenih igrača je bio minimalan, uz napomenu da su to uglavnom bile lakše povrede koje su zahtevale oporavak od nekoliko nedelja, a ne nekoliko meseci kao sada.

Glavni trener ima najveće zasluge kada se postužu dobri rezultati i isto tako najveću odgovornost kada je pola ekipe povređeno.

Bojan

Kako pauze u treningu uticu na nivo treniranih sposobnosti

Kako_pauze_u_treningu_uticu_na nivo_treniranih_sposobnosti

Da bi se napravio pozitivan pomak u treningu neophodno je kontinuirano trenirati. Isti princip važi za sportiste i rekreativne vežbače. Svakako da je za kvalitativni pomak kod sportista potrebno uložiti mnogo veći napor nego kod rekreativaca da bi se ostvatio trenažni napredak. Ali neophodno je u treningu praviti pauze. Sportisti imaju pauze posle napornih sezona i potrebno je da se odmore kako bi mogli da podnesu trenažna opterećenja u narednoj sezoni. A rekreativci prave pauze u treningu zbog odmora, bolesti, putovanja, poslovnih obaveza… Sve češće odgovaram na pitanje: „Koliko će pauza u treningu uticati na nivo treniranosti koje sam postigao/postigla do sada?“ i od čega to zavisi?

odmor_od_treninga

Trajanje odloženih trenažnih efekata zavisi od:

  • Perioda akumulacije,
  • Trenažnog iskustva vezbača/sportiste,
  • Određene motoričke sposobnosti i
  • Karakteristika specifičnih trenažnih opterećenja (kod sportista)

Održavanje prehodno stečenog nivoa treniranosti zavisi pre svega od toga koliko se dugo treniralo pre pauze. Ukoliko je period treniranja kratak, kratko će se održavati nivo treniranosti tokom pauze. Takođe što je manje trenažno iskustvo vezbača/sportiste, to je kraći period održavanja sposobnosti. Kod rekreativaca koji dugo godina treniraju i imaju dug trenažni staž, pauze se u treningu ne odražavaju negativno na nivo treniranosti.

Odloženi – rezidualni trenažni efekti određenih motoričkih sposobnosti kao što su aerobna izdržljivosti i maksimalna snaga su dugotrajni, i ukoliko se pravi pauza u treningu ostaju relativno stabilni. S druge strane, odloženi trenažni efekti za brzinaska svojstva su kratki i brzo se gube kada se na razvoju istih ne radi u kontinuitetu.

Sportisti ne mogu u dugom vremenskom periodu na rade na razvoju samo jedne motoričke sposobnosti. Potrebno je da se periodično smanji obim rada na razvoju jedne sposobnosti da se nebi iscrpeli svi adaptacioni mehanizmi tela i da bi bilo dovoljno vremena za razvoj ostalih sposobnosti. Ako se razvojem ostalih sposobnosti posredno utiče na održavanje prethodno pomenute motoričke sposobnosti trenažni efekti će biti dugotrajni.

Tokom takmičarskog perioda vrhunski sportisti ne bi trebali da prave pauze u treningu duže od 3 DANA, najčešće 1 ili 2 dana.

Bojan